606

   Tako se zove lepak koji mi je preporučila jedna poznanica. I odmah smo postali nerazdvojni, mislim, lepak i ja.

Lepi sve što mi padne na pamet, može razređen i nerazređen, brzo hvata i jednom uhvaćeno više ne pušta.  Ali, nalepše je to što prilikom sušenja kristališe i postaje potpuno providan.

 Evo kako izgleda tegla dekorisana (za probu) običnim novinskim papirom.  Razređeni lepak na staklo, novinice preko, namerno sam ih malo gužvala, desetak minuta da se sve prosuši, i onda cela tegla premazana malo gušćim (kao kiselo mleko, tako i izgleda kad se premaže) rastvorom. Ovo sam radila oko 10 uveče, do ujutru je tegla bila potpuno suva, lepak se uopšte ne primećuje, a na dodir je glatka, kao plastika.

 Odmah sam se bacila na flaše, pošto se već duže vreme meračim da sredim nekoliko komada. I vrlo sam zadovoljna rezultatom.  Salvete, papirna kesa, kanap i konac za vez - sve sam ovo uspela da natrpam na dve flaše. A treću, slika desno, uradila je Zorica, čisto da mi pokaže kako se lepak ponaša na braon staklu.

Kutija od feta sira je u ovoj priči čista kolateralna šteta. Ostalo u šoljici razređenog lepka, pa da se ne baci...