08.04.2010.

606

   Tako se zove lepak koji mi je preporučila jedna poznanica. I odmah smo postali nerazdvojni, mislim, lepak i ja.
Lepi sve što mi padne na pamet, može razređen i nerazređen, brzo hvata i jednom uhvaćeno više ne pušta.  Ali, nalepše je to što prilikom sušenja kristališe i postaje potpuno providan.

 Evo kako izgleda tegla dekorisana (za probu) običnim novinskim papirom.  Razređeni lepak na staklo, novinice preko, namerno sam ih malo gužvala, desetak minuta da se sve prosuši, i onda cela tegla premazana malo gušćim (kao kiselo mleko, tako i izgleda kad se premaže) rastvorom. Ovo sam radila oko 10 uveče, do ujutru je tegla bila potpuno suva, lepak se uopšte ne primećuje, a na dodir je glatka, kao plastika.



 Odmah sam se bacila na flaše, pošto se već duže vreme meračim da sredim nekoliko komada. I vrlo sam zadovoljna rezultatom.  Salvete, papirna kesa, kanap i konac za vez - sve sam ovo uspela da natrpam na dve flaše. A treću, slika desno, uradila je Zorica, čisto da mi pokaže kako se lepak ponaša na braon staklu.



Kutija od feta sira je u ovoj priči čista kolateralna šteta. Ostalo u šoljici razređenog lepka, pa da se ne baci...

01.04.2010.

Cicina naopaka torba

  Torba od starih farmerica je nešto što je većina nas bar jednom napravila. Pojas gore, ukrasi i dimenzije po želji, drška duža ili kraća, i to je to. A onda je naša Cica rešila da stvar okrene naopačke, i napravila torbu sa radnim nazivom Nije greška.  Stradala je i jedna štraftasta košulja, a ako u torbu treba da se stavi nešto što ne može da prođe kroz nogavice, tu je rasferšlus.










A onda su se našle još jedne stare farkice, pa iznošena letnja haljinica... a i šteta bi bila ne uraditi još jednu torbu sa nogavicama, samo što dotične ovog puta nisu htele da dube na glavi.  













E sad....otvorena mašina, krpice na sve strane, Cica u stvaralačkom zanosu...
 i evo ih - nasmejani jastučići sa šapicama!  Možda je osmeh malo diskutabilan, ali je osmeh, definitivno!